Средином августа 1914. године аустроугарска офанзива почела на више праваца, а главне снаге продирале преко Дрине, док је други важан правац био преко Саве према Шапцу. Лозница је заузета, Шабац је био под притиском, а српске јединице добиле су наређење да се што прије пребаце према подручјима на којима се очекивао главни сукоб. Један од најважнијих праваца водио је према Церу. Српска војска била је исцрпљена након Балканских ратова, али је имала искусне команданте и ратнике који су већ знали како изгледа савремено ратовање. У данима који су слиједили, јединице су прелазиле велике удаљености у кратком времену, често без довољно одмора, како би стигле на положаје прије аустроугарских снага. Тако је почела Церска битка, једна од најзначајнијих побједа српске војске у Првом свјетском рату и прва савезничка побједа у Великом рату. На челу Врховне команде био је војвода Радомир Путник, један од најискуснијих српских војсковођа. Његов задатак био је да сагледа цијело бојиште и усмјери главне снаге према правцу на којем се развијао противнички напад. Марш према Церу Најважнију улогу на самом Церу имала је Друга армија, којом је командовао генерал Степа Степановић. Његове јединице кренуле су према Церу послије напорних маршева. Поједини одреди прелазили су десетине километара дневно, а војници су се кретали готово без одмора. Циљ је био да се што прије заузму доминантни положаји на планини и спријечи аустроугарска војска да их претекне. Друга армија, под командом Степе Степановића, имала је пресудну улогу у главним борбама на Церу. Ноћни сукоб код Текериша био је увод у главне борбе које ће наредних дана захватити Цер и Иверак. Дани одлучујуће борбе Борбе су се 16. августа прошириле дуж церских положаја. У ширем току операција важну улогу имала је и Прва армија под командом генерала Петра Бојовића. Њене јединице притекле су у помоћ Другој армији, а потом учествовале у завршним борбама у Мачви и ослобађању Шапца. Тиме је Бојовићева армија допринијела да аустроугарске снаге не успију да задрже положаје ни на ширем подручју операције. Трећом армијом командовао је генерал Павле Јуришић Штурм. Њена улога била је везана за шири распоред српске војске и заштиту праваца према унутрашњости Србије. Иако се главне борбе Церске битке везују за Другу армију, успјех српске војске зависио је и од тога да остале армије задрже своје положаје и спријече противника да угрози бокове главних снага. До 19/20. августа дијелови аустроугарске 21. дивизије почели су повлачење које се проширило и на друге правце. . Војсковође које су водиле Србију кроз прву велику побједу Церска битка није била дјело једног команданта. На бојном пољу одлуке су доносили команданти армија, док је Врховна команда усмјеравала цијелу операцију. Радомир Путник као начелник Штаба Врховне команде руководио је операцијама на највишем нивоу. Његово искуство било је посебно важно у тренутку када је српска војска морала да напусти првобитни распоред и брзо пребаци главне снаге према западу. Степа Степановић , командант Друге армије, био је најважнији командант на самом Церу. Његова одлука да се заузму доминантни положаји на планини била је један од кључних тренутака битке. За заслуге у командовању Церском битком унапријеђен је у чин војводе. Петар Бојовић , командант Прве армије, са својим јединицама притекао је у помоћ Другој армији, а његова армија имала је важну улогу у завршним операцијама у Мачви и код Шапца. Павле Јуришић Штурм , командант Треће армије, био је дио ширег распореда српске војске у Церској операцији. Његова армија је држала је фронт према Дрини и поднијела велики дио почетног удара аустроугарске офанзиве, чиме је омогућила Другој армији да изведе марш-маневар према Церу. Ту је био и Живојин Мишић , тада помоћник начелника Штаба Врховне команде. Мишић није командовао неком од армија које су непосредно водиле борбе на Церу, његов допринос био је у раду Врховне команде и у планирању и усмјеравању операција. Само неколико мјесеци касније, послије Колубарске битке, Мишић ће добити чин војводе и постати један од најпознатијих српских војсковођа. Зато имена ових војсковођа данас стоје заједно на Текеришу. Она подсјећају на различите нивое командовања кроз које је српска војска извела једну од својих најважнијих операција. Велика побједа, велики губици Церска побједа била је скупо плаћена. Српска војска претрпјела је велике губитке. Према подацима који се наводе у српским војним изворима, из строја је избачено више од 16.000 подофицира и војника и 259 официра, док су међу губицима били погинули, рањени, нестали и заробљени. Аустроугарска војска претрпјела је пораз са око 25.000 погинулих и рањених, док је више од 4.500 војника заробљено. Рат се није завршио на положајима гдје су се војске сукобиле. Послије повлачења аустроугарских јединица, у Мачви и Поцерини остали су призори великог страдања, забиљежена су убиства цивила, паљење и уништавање кућа, као и оштећење или уништавање цркава и других објеката. За становнике овог краја, рат је тако постао стварност много шира од војничког сукоба на Церу. Прва савезничка побједа у Великом рату Вијест о српској побједи брзо је одјекнула Европом. Аустроугарска, велика европска сила, била је принуђена да повуче своје снаге са територије Србије. Церска битка тако је постала прва велика побједа сила Антанте у Првом свјетском рату. За Србију је значај побједе био још већи. Земља је иза себе имала два Балканска рата, војска је била уморна, а противник бројчано и материјално надмоћан. Ипак, српска војска успјела је да пређе из одбране у противнапад и потисне аустроугарске јединице према Дрини. Текериш данас У Текеришу се налази спомен-костурница посвећена погинулим српским војницима. Подигнута је 1928. године на мјесту на којем су вођене борбе које су одлучиле исход Церске битке. У костурници су похрањени посмртни остаци погинулих војника са церског бојишта. На прочељу стоји једноставан натпис: „Ваша дјела су бесмртна.“ У оквиру меморијалног комплекса налази се и поставка посвећена Церској бици. Испред музејске поставке налазе се бисте војводе Радомира Путника, војводе Степе Степановића, генерала Петра Бојовића и генерала Павла Јуришића Штурма, четворице војсковођа чија су имена везана за српску војну команду у Церској операцији. Шире подручје Цера данас пресијецају планинарске и излетничке стазе. Церска битка трајала је неколико дана, али је њен исход промијенио слику почетка Првог свјетског рата. Српска војска зауставила је аустроугарски продор, извела успјешан противнапад и извојевала побједу над војском велике силе. На Текеришу се данас о тој побједи не говори само кроз датуме и војне карте. Спомен-костурница, имена војсковођа и трагови борби на Церу чине једно мјесто на којем се историја може сагледати из више углова - од одлука Врховне команде до војника који су се борили на церским падинама. Извори кориштени за текст, али и за препоруку: хттпс://www.мод.гов.рс/лат/17052/церска-битка-прва-победа-антанте хттпс://роадстотхегреатwар-ww1.блогспот.цом/2026/05/тхе-аллиес-фирст-вицторy-баттле-оф-мт.хтмл?утм хттпс://www.војнодело.мод.гов.рс/мултимедиа/филе/војна_библиотека/вбип-15-1954-Дапцевиц-2_део-328-632.пдф?утм