На путу кроз Мачву, између равнице и Подриња, издиже се Цер. Није то висока планина, нити је потребно много времена да се стигне до њених шумовитих предјела, али мало је мјеста на којима се природа и историја тако непосредно додирују.
Име планине везује се за дрво цер, врсту храста која је овдје заступљена, док су њене шуме данас простор за излете, планинарење и одмор.
Ипак, Цер је најпознатији по догађајима из августа 1914. године, када је на његовим падинама одиграна Церска битка, прва велика побједа српске војске у Првом свјетском рату.
За упознавање Цера најбоље је кренути из Текериша, мјеста које је постало једно од најважнијих меморијалних мјеста везаних за Велики рат.
Текериш - мјесто сјећања на Церску битку
У селу Текериш налази се споменик са костурницом посвећен војницима страдалим у Церској бици.
Подигнут је 1928. године, а његову препознатљиву силуету чине камени споменик у облику пирамиде и бронзани орао на врху, који у кљуну држи ловоров вијенац. Споменик са костурницом висок је 18 метара.
У непосредној близини налази се музејска поставка посвећена Церској бици. Стална изложба постављена је у некадашњој капели, а кроз фотографије, карте и предмете посјетиоцима приближава догађаје из августа 1914. године.
Текериш је мјесто гдје историја није само записана у књигама. Она је пред посјетиоцем у камену, на спомен-плочама и у тишини простора у којем су сахрањени погинули ратници.
Одавдје се пут наставља према унутрашњости Цера.
Липове воде – почетак планинских стаза
Једно од познатих мјеста на Церу су Липове воде, планинска зараван на око 620 метара надморске висине. Ту се налази истоимени планинарски дом, који располаже смјештајем, кухињом, санитарним просторијама и простором за шаторе. Од дома полазе маркиране планинарске стазе.
Липове воде су значајне и због своје историјске улоге током Церске битке. Шума, мир и зеленило данас тешко откривају колико је овај простор прије више од једног вијека био важан за кретање и борбе српске војске.
У непосредној близини излетишта Липове воде, окружена густим храстовим и буковим стаблима, налази се црква посвећена Светом Јовану Шангајском.
Овај скромни, али изузетно топли дрвени храм подигнут је у спомен свим церским јунцима, пруживши планинарима и пролазницима тихо мјесто за молитву и предах.
Даље, једна од познатијих планинарских траса води од Текериша преко споменика Церским јунацима и Тројановог града до Липових вода, а затим према Шанчинама. На истој траси налазе се и други историјски и природни локалитети Цера.
Шанчине – највиша тачка Цера
Највиши врх планине, Шанчине, налази се на око 687 метара надморске висине. Иако Цер по висини не може да се пореди са великим планинама, његов положај и отворени погледи са појединих мјеста дају потпуно другачији доживљај простора.
На подручју Шанчина одиграли су се важни окршаји током Церске операције. Данас се кроз шуму стиже до мјеста на којима прошлост није потпуно нестала из пејзажа.
Са планинских пропланака отвара се поглед према мачванској равници и широком простору западне Србије. Управо тај цонтраст, мирна села и поља испод шумовитог Цера, најбоље показује колико је стратешки положај планине био значајан током ратних година.
Тројанов град и прича која је преживјела вијекове
Цер није занимљив само због догађаја из 20. вијека. На планини се налазе и остаци старијих утврђења, међу којима је најпознатији Тројанов град.
До њега воде планинарске стазе, а једна од њих повезује Текериш, Тројанов град и Липове воде.
Уз рушевине се везује легенда о цару Тројану, митском владару који је у народним предањима остао повезан са овим крајем. Предање је кроз вијекове повезивало његово име и са другим утврђењима и мјестима на Церу и у његовој околини.
Историјски остаци утврђења говоре о много старијем времену од оног које памте приче о Церској бици. Управо због тога шетња овим дијелом планине није само излет у природу, на неколико километара може се пратити слојевита историја простора, од римског и рановизантијског периода до Првог свјетског рата.
Цер између историје и природе
Посебност Цера је управо у томе што ниједан од ова два његова лица не потискује оно друго. Шума, планинске стазе, извори и видиковци чине га погодним за излет и планинарење, док су Текериш, Шанчине, Тројанов град и друга мјеста подсјетник на догађаје који су оставили дубок траг у историји овог краја.
Планинарски савез Србије данас на Церу евидентира више стаза, различите дужине и тежине. Међу њима је и трансверзала „Стазама Цера“, дуга 23 километра, која повезује Текериш, Тројанов град, Липове воде, Шанчине, Косанин град и манастир Чокешину.
Цер треба упознати. Застати у Текеришу, пред спомеником и костурницом, а онда наставити шумским стазама.
На крају, оно што остане је слика планине која је кроз различита времена била и природно склониште, и стратешка тачка, и мјесто на којем су се укрштали путеви људи, војски и легенди.
